Планирање наставе и припрема наставника

Глобални (годишњи) план

Глобални (годишњи) план рада представља прилог годишњем програму рада школе и он је званичан, обавезујући документ који су школе и наставници законом обавезни да обезбеде.
На крају текуће школске године или непосредно пре почетка наредне, врши се глобално припремање које обухвата: упознавање наставног програма, упознавање литературе, набавка наставних средстава... Централно месту у овом планирању је управо израда глобалног плана рада.
Глобални план рада је преглед градива наставног предмета који ће се обрађивати у току школске године. Овим планом се постиже поступност и динамика остваривања наставног програма. Ствара се посебно за сваки предмет и разред. Укупно годишње градиво дели се на тематске целине и наставне јединице. Годишњи план садржи наставне теме са бројем часова обраде, вежбања, примене и обнављање градива, практичне вежбе. Уз школски рад планира се и домаћи, у виду ученичког припремања за наставу. Овај план садржи и списак литературе којом се служе наставници и ученици приликом реализације наставе. Глобални план може имати две варијанте: општију (наводе се наставне теме и облици рада са предвиђеним бројем часова) и конкретнију (теме су рашчлањене на наставне јединице и часове, овако је функционалније јер је подешена за оперативне планове).
При изради глобалног плана наставник се руководи циљевима и задацима образовања и васпитања, наставним програмом (наст. темама) и бројем часова за сваку тему. Треба водити рачуна да је различит број часова у полугодиштима, да су продуктивнији јесењи и зимски месеци, да што школска година више одмиче то је већи опсег знања које треба обнављати и примењивати, па ту ваља повећати ову врсту часова. Јако је важно да ово планирање буде продукт тимског рада наставника, јер се на тај начин градива повезују и продубљују.

Оперативни (месечни) план

Оперативни план се ствара поступно, у току школске године, и благовремено омогућава припремљеност наставника и ученика за свакодневни рад. Оно подразумева дубље сагледавање задатака које ће наставник остварити у току месеца.
Месечно планирање обухвата стручну припрему, педагошку припрему, организациону и материјално-техничку припрему, психолошку припрему.
При изради овог плана треба пратити глобални план у складу са циљевима предмета, карактериситикама ученика и условима рада. Важно је испланирати редослед и бројни однос часова (50% за обраду и 50% за остале типове часова).
Месечни план садржи: назив предмета, годину и месец, име наставника, редни број теме и часа, наставну јединицу, тип часа, облик рада, методу рада, наставна средства и место реализације часа.
При изради овог плана треба дати могућност и ученицима да сарађују са наставником у планирању, припреми садржаја, наставних средстава и сл. На тај начин се обезбеђује да ученици долазе спремни на наставу и активни.
У току школске године може доћи до одступања реализације због, рецимо, екскурзије. Тада то одступање треба осмислити са ученицима, у циљу отклањања нејасноћа код ученика, недостатка у плану и остваривања бољих резултата у раду.

Припрема за час

Писана припрема наставног часа је најконкретнији облик припреме наставника за рад.
Припремом за час наставник може успешно остварити динамику часа, реализује наставну тему кроз наставну јединицу, да прати и вреднује остварено. Кроз припрему се успешно могу ускладитит задаци, одређени облици и методе рада, сачињава се структура часа при чему се избегава нерационално коришћење времена али и предвиђају евентуалне недоумице које се могу јавити код ученика.
Писана припрема садржи: наставну тему, наставну јединицу, циљ и задатак часа, тип часа, метода рада, облик рада, наставна средства, структуру часа, задавање домаћих задатака, изглед табле, евалуација часа, кратка писана забелешка о часу.
Планирање израде домаћих и школских задатака доприноси развоју размишљања ученика, могућност самосталног рада ученика и проверу савладаности градива, али и омогућава наставнику да уочи сопствене грешке које треба кориговати у даљем раду.
Изглед табле омогућава сажето и прегледно праћење часа и може се искористити у завршном делу часа.
При изради припреме треба водити рачуна да ученици имају различито предзнање, разлике у интересовању, а посебно треба водити рачуна о ученицима са посебним потребама.

Планови допунске наставе

Планови допунске требају бити у складу са месечним планирањем и наставним јединицама. Треба водити рачуна о потребама ученика, појашњењу и стицању базичних знања, како би се касније знање могло надоградити.

Планови додатне наставе

Требају бити усмерени ка развијању индивидуалних могућности ученика, интересовању ученика, ка развијању интересовања и мотивације ученика. Ово планирање обухвата и рад са даровитом дацом и њихову припрему за такмичење.

Планови слободних активности

Требају бити усклађени са потребама и интересовањима ученика, потребама градива и друштвене заједнице, како би се повећала мотивација ученика за слободне активности.